TRI DANA MRAKA

Na internetu kruži klip da je Papa najavio tri dana tame i da će to biti veoma težak period za čovečanstvo. Govorio je da će mnogo ljudi umreti od straha kada se suoče sa tri dana mraka.
Da li je ova izjava došla od Pape ili to pojedini ljudi uz pomoć veštačke inteligencije prave pometnju među vernicima u želji da omalovaže religiju i veru kod ljudi? Prošao je dan najavljenih tri dana tame i ništa se nije dogodilo. Ovu izjavu ne treba uzeti kao glupost i smejati se tome, već naprotiv primiti je kao jedno iskustvo naših predaka – koju zlonamernici koriste da zavaraju ljude o jednoj istini koja nam predstoji. 
Tri dana mraka su kosmički princip pred ulazak Zemlje u Božije polje na očitavanje programa svakoj duši i sagledavanja njenog stepena svesti. Tada se sreće kompletan ljudski rod i vaskrsavaju pokojnici – rađajući se kao mlade duše iz svake ključne kosti pokojnika. U svakoj ključnoj kosti pokojnika se nalaze 8 subatomskih čestica poređanih u paru i na dan vaskrsenja iz ovih subatomskih čestica se rađaju dve mlade duše kao jedna drugoj polovina.
Do vaskrsenja dolazi, zato što je Božije polje ispunjeno Božijim česticama (Hiksovim bozonima), koji energiji daju masu. Božije čestice su iskre samog Stvoritelja. Subatomske čestice iz svake ključne kosti uz pomoć Božijih čestica dobijaju masu i postaju mlade duše sa suptilnim telom, kao iskre samog Stvoritelja. Zato su duše neuništiva božanstva.
Korinćanima poslanica prva, gl. 15: 42/44;
„Tako je za uskrsenje mrtvih: sije se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost“.
„Sije se telo telesno, a ustaje tijelo duhovno. Ima tijelo telesno, i ima tijelo duhovno“.
Jevanđelje po Marku, gl. 12: 25;
„Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima“.

Tri dana mraka se dešava uvek na kraju jednog ciklusa kada Zemlja krene prema četvrtoj dimenziji menjajući svoju frekvenciju.

Francuska naučnica Monika Metju je izjavila:
„Tri dana mraka biti će veoma teško za čovečanstvo“.

Grupa geologa, ekologa i klimatskih naučnika su se sreli u Berlinu, da rasprave o promeni Zemljine epohe. Sekretar radne grupe i geolog Britanskog geološkog društva je rekao:
„Iako postoje različita razmišljanja o tome kada je počela, ali su se svi složili kao grupa da smo već u antropocenu“.

Svake godine na zimskoj ravnodnevnici je isti astronomski proces – prava linija koju formiraju Sirijus i tri zvezde u pojasu sazvežđa Orion, seče liniju horizonta iz koje se, 21. decembra svake godine, u zoru, pojavljuje Sunce. Preci su imali iskustvo s ovim kosmičkim zakonom postavljenim od Stvoritelja, da na dan zimske ravnodnevnice, Zemlja može ostati bez Sunca, koje je izvor biološkog života. Zato su preci ovaj kosmički zakon počeli da slave. Ukoliko se Sunce na dan zimske ravnodnevnice pojavi i traje tri dana, bio je znak da se biološki život nastavlja. Ovo slavlje mi nazivamo Božić, a našim precima je to bio dan Sunca.
Tri dana mraka koja čekaju Zemlju je njen prolazak kroz tunel i biće novo teško iskustvo za celo čovečanstvo. To je taj isti tunel, kroz koji prolazi svaka duša nakon smrti i o kojem govore ljudi koji su bili u komi. Nakon tunela duša dolazi u svetlost – ušla je u četvrtu dimenziju ili Božije polje, gde se suočava sa svojim delima iz upravo završenog života. Tu je čeka njen anđeo čuvar i vodi je u petu dimenziju gde borave duše sa jednim duhovnim principom.
Ljudi koji preminu u toku tri dana mraka od straha – ulaze u Božije polje kao pokojnici i sledi im princip vaskrsenja, kao i svim drugim pokojnicima. Svi koji se suoče sa svojim najmilijima da su preminuli u toku tri dana tame, neka se ne plaše, jer će ih samo dan kasnije videti kao vaskrsle mlade duše.
Proces kroz koji prolazi Zemlja je njeno rođenje, koje možemo uporediti s rađanjem deteta, koje prolazi kroz majčin kanal – izlazeći u svetlost (biološki život).
Ulazak u nultu tačku je najteže iskustvo, a ujedno i najlepše koje čeka čoveka.
O odsustvu sunčeve svetlost pred ulazak u Božije polje govori Biblija:
Jevanđelje po Marku, gl. 13: 24/25;
„A u te dane, posle te nevolje, sunce će pomračiti, i mjesec svoju svetlost izgubiti“.
„I zvijezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se“.

Danas je 11. Novembar, 2025. godine i počela sam da osećam strah kada padne mrak i noću više ne mogu zaspati ukoliko ugasim svetlo – postajem veoma uznemirena i osećam strah, koji me u potpunosti obuzima. Pokušavam sebe da smirim, ali ne uspevam, jer me strah sve više osvaja i osećaj postaje tako bolan da imam utisak - ukoliko ne upalim svetlo umreću. Nagon je toliko snažan da ustanem i upalim svetlo. Ovaj osećaj straha od mraka ne mogu opisati – veoma je snažan, specifičan, emocija od koje se ne može braniti. Pretpostavljam da se ovaj strah javlja isključivo kada Zemlja počne da menja svoju frekvenciju i da je vezan samo za to iskustvo. Mislim da strah od maraka koji osećaju mnogi ljudi je znak da smo blizu tog događaja i da duše to osećaju.To je njihovo teško i neprijatno iskustvo iz prošlosti. Počela sam da imam potrebu da mi noću gori svetlo.
Savetujem svim ljudima da se pripreme za tri dana mraka, bez obzira da li će bit za koji dan ili godinu, ali biće sigurno, jer je to kosmički princip i o tome govore sve religije. Ukoliko sebi obezbedimo svetlost i primimo k znanju šta se dešava – lakše ćemo proći ta tri dana. Verujem da u te dane neće biti struje i zato treba nabaviti lampe na gas ili baterijske lampe – postoje razne mogučnosti za svetlo uz lampe na baterije.

Treba voditi računa da se ne pale sveće jer se čovek može uspavati - sveća pasti i upaliti stoljnak, a samim tim kuću ili stan.